Утицај климатских услова године и густине биљака на принос кукуруза

Abstract

Принос зрна кукуруза је условљен избором хибрида, климатским условима подручја и степеном примењене агротехнике. Количина падавина и температуре су од посебног значаја за производњу кукуруза. Циљ ових истраживања је био да се анализирају приноси различитих хибрида кукуруза у зависности од густине биљака и повољности године за његову производњу. Истраживања су изведена током 2016. и 2017. године на територији општине Лесковац. У огледу је било укључено 6 хибрида кукурза (ZP 434, NS 4023, ZP 555, NS 5051, ZP 666, NS 6030) и 3 густине биљака (71.428; 57.142 и 47.619 биљака/ha). Оглед је постављен по случајном блок систему у 3 понављања. Утицај године на принос кукуруза био је јако изражен. Разлике у приносу између повољне и неповољне године, код хибрида краћег периода вегетације, су мање изражене за разлику од хибрида дужег периода вегетације. Дужина вегетације хибрида утицала је на разлике у приносу између густина биљака. Тако је код хибрида који имају краћу вегетацију (ZP 434 и NS 4023), највећи просечан принос био у највећим густинама, док код хибрида средње дужине вегетације (ZP 555 и NS 5051) нису постојале статистички значајне разлике у просечном приносу између густина биљака. Код хибрида дужег периода вегетације (ZP 666 и NS 6030) највећи приноси су остварени у најмањим и средњим густинама и они су били значајно већи него просечни приноси остварени у највећим густинама. Уколико се кукуруз гаји у сувом ратарењу, за препоруку је сејати неколико хибрида различите дужине вегетације и густину биљака прилагодити хибриду, како би производња била сигурнија.

Prinos zrna kukuruza je uslovljen izborom hibrida, klimatskim uslovima područja i stepenom primenjene agrotehnike. Količina padavina i temperature su od posebnog značaja za proizvodnju kukuruza. Cilj ovih istraživanja je bio da se analiziraju prinosi različitih hibrida kukuruza u zavisnosti od gustine biljaka i povoljnosti godine za njegovu proizvodnju. Istraživanja su izvedena tokom 2016. i 2017. godine na teritoriji opštine Leskovac. U ogledu je bilo uključeno 6 hibrida kukurza (ZP 434, NS 4023, ZP 555, NS 5051, ZP 666, NS 6030) i 3 gustine biljaka (71.428; 57.142 i 47.619 biljaka/ha). Ogled je postavljen po slučajnom blok sistemu u 3 ponavljanja. Uticaj godine na prinos kukuruza bio je jako izražen. Razlike u prinosu između povoljne i nepovoljne godine, kod hibrida kraćeg perioda vegetacije, su manje izražene za razliku od hibrida dužeg perioda vegetacije. Dužina vegetacije hibrida uticala je na razlike u prinosu između gustina biljaka. Tako je kod hibrida koji imaju kraću vegetaciju (ZP 434 i NS 4023), najveći prosečan prinos bio u najvećim gustinama, dok kod hibrida srednje dužine vegetacije (ZP 555 i NS 5051) nisu postojale statistički značajne razlike u prosečnom prinosu između gustina biljaka. Kod hibrida dužeg perioda vegetacije (ZP 666 i NS 6030) najveći prinosi su ostvareni u najmanjim i srednjim gustinama i oni su bili značajno veći nego prosečni prinosi ostvareni u najvećim gustinama. Ukoliko se kukuruz gaji u suvom ratarenju, za preporuku je sejati nekoliko hibrida različite dužine vegetacije i gustinu biljaka prilagoditi hibridu, kako bi proizvodnja bila sigurnija.

The yield of maize grains is affected by the choice of hybrid, the climatic conditions of the area, and the degree of applied agricultural technology. Rainfall and temperature are of particular importance for maize production. These researches aimed to analyze the yields of different maize hybrids depending on the plant density and the favorable year for its production. These researches were carried out in 2016 and 2017 on the territory of the municipality of Leskovac. The experiment included 6 maize hybrids (ZP 434, NS 4023, ZP 555, NS 5051, ZP 666, NS 6030) and 3 plant densities (71428; 57142 and 47619 plants ha-1). The experiment was set up according to the randomized block system in 3 replications. The influence of the year on the maize yield was very pronounced. Differences in yield between favorable and unfavorable years, regarding hybrids with a shorter vegetation period, are less pronounced than in cases of hybrids with a longer vegetation period. The length of the growing season of hybrids influenced the differences in yield when different plant densities were in question. Thus, in hybrids with shorter vegetation (ZP 434 and NS 4023), the highest average yield was in the case of the highest densities, while in hybrids with medium vegetation length (ZP 555 and NS 5051), there were no statistically significant differences in average yield between plant densities. Hybrids with a longer vegetation period (ZP 666 and NS 6030) achieved the highest yields in the lowest and medium densities and they were significantly higher than the average yields achieved in the highest plant densities. If maize is grown in dry farming, it is recommended to sow several hybrids of different vegetation lengths and adjust the plant density to the hybrid, so that production is safer.