Kreditna aktivnost banaka na tržištima u razvoju

Abstract

У предметној монографији аутор разматра кредитну активност бана-ка на тржиштима у развоју која представља не само изазов, него и призив на истрајност у борби ка расветљавању и оруђима којима се банке служе ради постизања веће солвентности, већег просперитета и настојања да њихова готовина буде у сталном успону. Такав третман банака намеће и низ оспоравања и немогућности, да би се постигао жељени циљ и схватила ситуација која данас влада у друштву. Да би се пришло интенцијама које банке спроводе у постојећим условима привређивања, аутор потенцира њихову улогу као прелазног субјекта од послодавца ка купцу, односно од тренутка када новчана средства нужно мењају свој облик и лице власти. Тај прелаз битно утиче на квалитет новчаних средстава и банкарске позиције у друштву, узрокујући сталну бригу о вредности националне валуте, вредности зајмова и њихову валидност. У том смислу, аутор наглашава период када банке треба да буду испред привредних догађаја, односно испред ситуација које доводе до промена. Такве ситуације намећу изузетно велику бригу укупног банкарског система, његове све присутне делове и мобилност текућег развоја. Нестабилност финансијског, односно банкарског тржишта представља један од главних проблема са којим се суочавају земље у развоју, будући да кредитни ризик представља онај ризик кога дужници неће бити у могућности да врате у року и под условима под којима су се задуживали. Имајући у виду значај ове активности и њен континуитет, развијени су бројни начини банкарске активности на начин њеног истраживања и орочења. Другим речима, кредитна активност банке мери се у бројним индикаторима, а најчешће у форми стопе неперформансних кредита у укупим кредитима. Мада су неперформансни кредити (НПЛ-а) стално присутан феномен у билансима банака, њихово повећање настало је услед повећања глобалне кризе унутар сваке европске земље. Разлог том повећању аутор налази у погоршању кредитних спосбности дужника условљен резултатима економског пада. Сама појава указује да кредитни ризик не зависи само од посебних микроекономских фактора, већ и од макроеконских фактора, будући да је криза нагласила важност истраживања кредитног ризика у односу на макроекономски контекст и садржај. Посебну пажњу у овом раду аутор је поклонио банкарском систему код земаља у развоју: Србиjе, Црне Гoре и Бoсне и Хeрцeгoвине. Тим пре, јер ефикасан банкарски систем служи као постицајни фактор њиховог укупног економског раста и развој на макроплану. Тим пре, јер је ситуација у банкарском систему непредвидива, а банке суочене са високим кредитним ризиком. Отуда је предмет истраживања дат на анализи фактора који утичу на настанак и ниво кретања НПЛ-а на тржиштима у развоју, тј., утицај главних макроекеономских фактора на настанак и кретање нивоа НПЛ-а у евалуираним земљама, као што су стопа незапослености, инфлација, и стопа раста домаћег бруто производа. Пракса је показала, а у томе финансијска криза особито, да су стање банкарског сектора и развој реалне економије блиско повезани. Уједно, треба знати, да су неквалитетни кредити један од главних узрока проблема економске стагнације и просперитета банкарског сектора. Тако, што је привреда мање развијенија, то је кредитни ризик банака већи. Притом, банка не може функционистати без корисника, а само управљање односима са корисницима у банкарском систему је од стратешке важности. Фокус аутора даље је усмерен на различитост макроекономских варијабли на динамику неквалитетних кредита, као што су стопа раста БДП, флуктуације девизног курса, услови готовине, промене каматних стопа, инфлација, стопа раста кртедита, јавни дуг, индекси цена акција, и др. Такође, интерни фактори који узрокују неизвршене кредите су величина банке, раст кредита, каматна стопа, као и фактори повезани са клијентима. Резултати истраживања показују да се кредитна политика одразила на пад профитабилности банкарског сектора у Србији, тј., значајних отписа ненаплативих потраживања на терет очекивних резултата. Стварањем спирале и веће ненаплативости кредита истовремено се јавља низак привредни раст, а тај раст ствара додатну ненаплативост портфолио кредита. Узимајући у обзир да економетријска анализа економских детерминанти представљена кроз неквалитетне кредите постоји, то указује да је реалан раст БДП-а био главни покретач неперформансних кредита током протекле деценије. У закључку монографије се наводи да финансијска криза и рецесија онемогућавају оживљавање кредитног тржишта, а вредност макроекономских агрегата непосредно или посредно остварују утицај на квалитет перформанси банкарског система на анализираним тржиштима. Важност овог истраживања је чињеници да су предметне земље рет ко биле предмет изучавања у погледу ове проблематике и овако специфичних фактора НПЛ-а, као и да су закључци различитих студија о утицају ових фактра најчешће у супротности једни са другима. У Београду, Рецензент Др Никола Ћурчић