Повртарство Србије - изазови и могућности

Abstract

Анализом повртарске производње у Србији дошли смо до закључка да су све слутње везане за могуће проблеме у овом сектору сасвим оправдане, али и да су капацитети за производњу и даље највећи у региону. Имајући у виду целокупну ситуацију везану за глобалне економске и климатске промене, које утичу и на пољопривредну производњу, изражену депопулацију села, уситњен посед, приступачност квалитетног земљишта и вода, тешкоће у трансферу знања, либерализацију тржишта и очување животне средине, повртарска производња у Србији се већ суочава са проблемима који њен развој могу значајно успорити. И поред свих тих проблема повртарска производња у Србији има перспективу. Управо је глобална пандемија везана за Ковид19 и све што се око ње догађало и догађа, показала зашто је та перспектива још извеснија. Храна је ресурс који у кризним ситуацијама може да буде и луксуз. У таквим ситуацијама економија се оставља на страну. Стабилне су само државе и друштва која имају сопствену производњу хране. У том правцу треба да иде и размишљање везано за будућност аграра у Србији, па и повртарске производње као једне од најинтезивнијих грана пољопривреде.

By analyzing vegetable production in Serbia, we came to the conclusion that all premonitions about possible problems in this sector are completely justified, but also that the production capacities are still the largest in the region.Having in mind the overall situation related to global economic and climate changes, which also affect agricultural production, pronounced depopulation of villages, fragmented holdings, accessibility of quality land and water, difficulties in knowledge transfer, market liberalization and environmental protection, vegetable production in Serbiait is already facing problems that can significantly slow down its development.Despite all these problems, vegetable production in Serbia has a perspective.It was the global pandemic related to Covid19 and everything that happened and is happening around it, that showed why that perspective is even more certain.Food is a resource that can be a luxury in crisis situations. In such situations, the economy is left aside.Only states and societies that have their own food production are stable. Thinking about the future of agriculture in Serbia, as well as vegetable production as one of the most intensive branches of agriculture, should go in that direction.