Стабилност различитих генотипова пшенице гајених у условима абиотичког стреса

Abstract

Заснован је оглед са 27 генотипова пшенице, на два локалитета: Римски Шанчеви (Бачка, Војводина) и Кумане (Банат, Војводина), у току две вегетационе сезоне. Анализирана је фенотипска варијабилност и стабилност генотипова пшенице, у погледу масе зрна по класу, у различитим агроеколошким срединама. Фактори спољашање средине (тип земљишта и вегетациона сезона) су имали највећи удео у варијацији масе зрна по класу, затим интеракција генотипа и спољашње средине, док је најмањи удео у варијацији имао фактор генотип. Услови повећане алкалности земљишта типа - солоњец су утицали на смањење масе зрна по класу за 25%. Генотипови који су остварили изнад просечне вредности масе зрна по класу и високу стабилност су: Хармонија, КГ-58, Орашанка и Морава. Већа стабилност масе зрна по класу је забележена на локалитету Кумане, у обе вегетационе сезоне, у поређењу са стабилношћу која је испољена на локалитету Римски Шанчеви.

An experiment with 27 wheat genotypes was established at two localities: Rimski Šančevi (Bačka, Vojvodina) and Kumane (Banat, Vojvodina), during two vegetation seasons. The phenotypic variability and stability of wheat genotypes, in terms of grain weight per spike, were analyzed in different agroecological environments. Environmental factors (soil type and vegetation season) had the largest share in the variation of grain weight per spike, followed by the G×E interaction, while the factor of genotype had the smallest share in the total variation. Conditions of increased alkalinity of the solonetz soil type influenced the reduction of grain weight per spike by 25%, in relation to the value achieved on soil type of chernozem. Genotypes that achieved above-average values of grain weight per spike and high stability are: Harmonija, KG-58, Orašanka and Morava. Stability of grain weight per spike was higherin Kumane locality, in both vegetation seasons, compared to the stability shown in the Rimski Šančevi locality.