Утицај густине и рока сетве на неке морфолошко-продуктивне особине и брзину отпуштања воде из зрна код различитих хибрида кукуруза (Zea mays L.)

Abstract

Трогодишња експериментална истраживања обављена су у периоду од 2014-2017. године на економији средње Пољопривредне школе у Лесковцу. У огледу који је постављен по случајном блок систему у три понављања, коришћено је шест хибрида кукуруза (ЗП 434, НС 4023, ЗП 555, НС 5051, ЗП 666, НС 6030), три ФАО групе зрења. Сетва је за све хибриде, обављена ручно у три рока: I рок (почетак априла), II рок (средина априла) и III рок (крај априла) и са три различите густине (Г1: 70x20; Г2: 70x25 и Г3: 70x30 cm). Током вегетације праћене су фенолошке фазе у развоју кукуруза: ницање, фаза 5-ог листа, фаза 10-ог листа, свилање, оплодња, физиолошка зрелост (појава црног слоја у основи зрна) и пуна зрелост (берба). Такође, током огледа за све хибриде, густине и рокове сетве, мерене су морфолошко-продуктивне особине: број биљака у берби, висина биљке, висина клипа, број редова зрна у клипу, број зрна у клипу, број листова клипа, апсолутна маса зрна, принос зрна сведен на 14% влаге, као и утврђивање брзине отпуштања воде из зрна. Tрајање посматраних фаза у развоју кукуруза разликовало се у зависности од хибрида, рока сетве и вагетацијских услова. Најкраћи период вегетације забележен је код хибрида ФАО групе 400, а најдужи, код хибрида ФАО групе 600. Висина биљке, висина биљке до клипа и број редова зрна у клипу су особине које су углавном генетски условљене, али су подложне и утицају спољне средине. Најмањи број зрна у клипу остварен је код хибрида ФАО групе 400, а највећи код хибрида ФАО групе 600. При мањој густини сетве, број зрна у клипу се повећавао, док је појава суше утицала на смањење броја зрна по клипу. Просечан принос зрна кукуруза у трогодишњем периоду, за све хибриде, густине и рокове сетве износио је 10.321 kg ha-1. Најмањи остварен принос зрна током трогодишњег истраживања је код хибрида НС 4023, у III року сетве, код густине Г3 (8.713 kg ha-1), док је највећи просечан принос зрна остварен код хибрида ЗП 555 у II сетвеном року, код густине Г2 (11.360 kg ha-1). Просечна брзина отпуштања воде из зрна током трогодишњег истраживања зависила је од хибрида и метеоролошких услова у годинама истраживања, док густина сетве није испољила утицај на ово својство. Хибриди ФАО групе зрења 400 имали су већу брзину отпуштања воде из зрна у односу на хибриде ФАО група зрења 500 и 600.

In the period from 2014-2017, three-year experimental research was conducted on the economics of the secondary Agricultural School in Leskovac. In the experiment, which was organized according to a random block system in three repetitions, six corn hybrids (ZP 434, NS 4023, ZP 555, NS 5051, ZP 666, NS 6030) and three FAO maturing groups were used. Sowing for all hybrids was done manually in three periods: period I (beginning of April), period II (mid-April) and period III (end of April), and with three different densities (D1: 70x20; D2: 70x25 and D3: 70x30 cm). During the vegetation, the researchers monitored the phenological phases in the corn development: germination, phase of the 5th leaf, phase of the 10th leaf, silking, fertilization, physiological maturity (appearance of a black layer at the base of the grain) and full maturity (harvest). Also, during the experiment, for all hybrids, sowing densities and periods, the following morphological and productive properties were measured: number of plants in harvest, plant height, piston height, number of rows of grains in the cob, number of grains in the cob, number of piston leaves, absolute mass of grains, grain yield reduced to 14% moisture, as well as determining the rate of water release from grains. The duration of the observed phases in corn development differed depending on the hybrid, sowing period and vegetation conditions. The shortest vegetation period was recorded in the FAO 400 hybrid group, and the longest in the FAO 600 hybrid group. Plant height, plant height to the cob and the number of rows of grains in the cob are properties that are mostly genetically determined, but are also subject to environmental influences. The smallest number of grains in the cob was recorded in the hybrid group FAO 400, and the biggest in the hybrid group FAO 600. At lower sowing densities, the number of grains in the cob increased, while the occurrence of drought affected the reduction in the number of grains per cob. The average corn grain yield in the three-year period, for all hybrids, sowing densities and periods was 10.321 kg ha-1. The lowest grain yield achieved during the three-year research was in hybrid NS 4023, in the III sowing period, at density D3 (8.713 kg ha-1), while the highest average grain yield was achieved in hybrid ZP 555 in the II sowing period, at density D2 (11.360 kg ha-1). The average rate of water release from the grain during the three-year study depended on the hybrid and meteorological conditions in the years of the study, while the sowing density did not affect this property. Hybrids of maturing group FAO 400 had a higher rate of water release from the grain compared to hybrids of maturing groups FAO 500 and 600.

Trogodišnja eksperimentalna istraživanja obavljena su u periodu od 2014-2017. godine na ekonomiji srednje Poljoprivredne škole u Leskovcu. U ogledu koji je postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja, korišćeno je šest hibrida kukuruza (ZP 434, NS 4023, ZP 555, NS 5051, ZP 666, NS 6030), tri FAO grupe zrenja. Setva je za sve hibride, obavljena ručno u tri roka: I rok (početak aprila), II rok (sredina aprila) i III rok (kraj aprila) i sa tri različite gustine (G1: 70x20; G2: 70x25 i G3: 70x30 cm). Tokom vegetacije praćene su fenološke faze u razvoju kukuruza: nicanje, faza 5-og lista, faza 10-og lista, svilanje, oplodnja, fiziološka zrelost (pojava crnog sloja u osnovi zrna) i puna zrelost (berba). Takođe, tokom ogleda za sve hibride, gustine i rokove setve, merene su morfološko-produktivne osobine: broj biljaka u berbi, visina biljke, visina klipa, broj redova zrna u klipu, broj zrna u klipu, broj listova klipa, apsolutna masa zrna, prinos zrna sveden na 14% vlage, kao i utvrđivanje brzine otpuštanja vode iz zrna. Trajanje posmatranih faza u razvoju kukuruza razlikovalo se u zavisnosti od hibrida, roka setve i vagetacijskih uslova. Najkraći period vegetacije zabeležen je kod hibrida FAO grupe 400, a najduži, kod hibrida FAO grupe 600. Visina biljke, visina biljke do klipa i broj redova zrna u klipu su osobine koje su uglavnom genetski uslovljene, ali su podložne i uticaju spoljne sredine. Najmanji broj zrna u klipu ostvaren je kod hibrida FAO grupe 400, a najveći kod hibrida FAO grupe 600. Pri manjoj gustini setve, broj zrna u klipu se povećavao, dok je pojava suše uticala na smanjenje broja zrna po klipu. Prosečan prinos zrna kukuruza u trogodišnjem periodu, za sve hibride, gustine i rokove setve iznosio je 10.321 kg ha-1. Najmanji ostvaren prinos zrna tokom trogodišnjeg istraživanja je kod hibrida NS 4023, u III roku setve, kod gustine G3 (8.713 kg ha-1), dok je najveći prosečan prinos zrna ostvaren kod hibrida ZP 555 u II setvenom roku, kod gustine G2 (11.360 kg ha-1). Prosečna brzina otpuštanja vode iz zrna tokom trogodišnjeg istraživanja zavisila je od hibrida i meteoroloških uslova u godinama istraživanja, dok gustina setve nije ispoljila uticaj na ovo svojstvo. Hibridi FAO grupe zrenja 400 imali su veću brzinu otpuštanja vode iz zrna u odnosu na hibride FAO grupa zrenja 500 i 600.