Visoke trave : (fam. Poaceae)

Abstract

У књизи су обрађена питања везана за ботаничку припадност, биолошке особине, порекло, привредни значај, однос према условима успевања и агротехнику пет биљних врста из породице Poaceae које припадају групи самониклих вишегодишњих високих трава. Откривајући њихове повољне биолошке особине и могућност коришћења у различитим индустријским гранама, затим у исхрани домаћих живориња и за спремање хране, применом савремених метода селекције научници су створили велики број генотипова који се могу гајити у различитим агореколошким условима. Проучавајући однос описаних пет врста високих трава према агроеколошким условима и поредећи их са условима пољопривредних подручја Србије ове биљке се успешно могу гајити у нашој земљи. Увођење у систем редовне биљне производње представља велику шансу за пољопривредна подручја чија земљишта су мање повољних физичких и хемијских особина. Описане високе траве могу се гајити, како на најплоднијим, тако и на маргиналним земљиштима, неподесним за ратарско-повртарску и воћарско- виноградарску производњу. Увођењем у производњу ових вишегодишњих биљака, уз повећана улагања у години заснивања, а значајно мања у годинама коришћења, могла би се искористити необрађена пољопривредна земљишта, али и привести намени већина непољопривредних, деградираних површина и депосола. Годишњим приносом биомасе високих трава значајно би се подмириле различите индустријске гране, као и потребе домаћих животиња у волуминозној и концентрованој храни. Главни производи најновијих генотипова појединих врста (интерспецијес хибриди) интересантни су као сировина у прехрамбеној и фармацеутској индустрији. Најважнији начин коришћења биомасе ових трава је у производњи гасовитих течних и чврстих биогорива. Заменом фосилних горива коришћењем биогорива постижу се значајни ефекти. Наша земља, која велике количине фосилних горива мора да увезе, смањила би зависност од увоза. Са еколошког становишта значајно је истаћи да се сагоревањем биогорива у атмосферу емитују значајно мање количине штетних гасова, што ублажава пораст температуре услед ефекта стакленика. Свих пет врста високих трава обрађених у монографији, могле би се гајити као енергетски усеви. Појединачним поређењем односа сваке од описаних високих трава према агроеколошким условима са особинама наших пољопривредних предела могла би се извршити рејонизација на територији Републике, како од равничарских до брдско-планинских подручја, тако и од влажнијих, до ариднијих предела. За сваку врсту детаљно је описана технологија производње и складиштења сировине до поступка даље прераде. Климатски и земљишни услови наше земље повољни су за гајење описаних високих трава и велика су шанса за мале фармере који би, уз стандардну пољопривредну механизацију и веће учешће ручног рада, омогужили потпуније ангажовање свих чланова домаћинства. Уз мало већа улагања у години заснивања, али и у примарну прераду главног и секундарних производа, фармер је у могућности да оствари велику добит гајењем ових, мало познатих биљака, које успевају и на сиромашнијим и необрађиваним земљиштима. Монографија је написана лаким стилом тако да може послужити као уџбеник студентима будућим пољопривредним стручњацима, али и као добар извор корисних информација свим садашњим и будућим произвођачима, ових мало познатих биљака великих производних могућности.